Концепт у дефиницији АБЦ

Једнина је реч која се може користити у двоје чула главно: када се говори о броју који именице имају (односно када су само једна, а не више, у том случају бисмо били говорећи о множини) и с друге стране када се говори о врло одређеном феномену, особи или предмету, различитом од осталих и упадљив. У овом другом случају такође налазимо везу са првим, јер се претпоставља да је она ствар или појава која се сматра тако посебном само једна, а не много.

Све именице у различитим постојећим језицима имају и два могућа броја пол (Мушки, женски или неутралан). Број је оно због чега се именица ставља у једнину (односно само једну) или множину (неколико). Иако ово варира са сваким језиком, углавном на Језикнаписано а у усменој увек постоје начини за разликовање именица у једнини од множине, на пример у Кастиљски тхе текст с је најчешће коришћени елемент за разговор о множинским бројевима. У другим језицима реч се директно мења (као у енглеском језику када се каже

нога у једнини и стопала у множини), а код других, посебно код неиндоевропљана, разлика између једнине и множине успоставља се од понављања једнине.

Када се једнина користи као квалификовани придев, а не као број, односи се на карактеристика која чини ствар, елемент, особу или појаву препознатљивом, упадљивом, различитом од одморити се. Дакле, може се рећи да је особа једнина и да се не води њен број већ колико је она посебна, шта исто кад се каже да је догађај на пример природан сингуларан, што значи да се не догађа често, то ухвати пажња.

Једнине теме