Концепт у дефиницији АБЦ

Полазећи од латинског, израз „Република“ (јавно рез, „јавна ствар“, ствар која је јавно објављена) представља један од облика влада данас шире распрострањена у којој учешће великог дела Популација од кључне је важности за исправан развој политичких догађаја, као и друштвених, економских и културних догађаја.

У републици су људи субјекти суверенитета, јер су они једини представник јавних послова, за разлику од других влада попут аристократија (влада најбољих), монархија (влада само једног) или олигархија (влада неколицине). Такође се супротставља државама тоталитарног и ауторитарног типа по дефиницији. Јавни акт се конституише у републици у тренутку гласања на којем суверени грађани слободно бирају ко треба да делује као њихови представници.

Републику као тренутни систем власти карактеришу одређени основни елементи њене природе и недостатка или не Поштовање било које од њих значи непостојање републике као такве (мада у терминима држава носи име република).

Међу оним оснивачким елементима републичке државе, морамо поменути подела власти Уђите Извршна власт, Законодавна власт и судска власт (подела преко које се жели омогућити унутрашња контрола и избећи злоупотреба моћи), поштовање вредности слободе, правде и истине, приступ свих друштвених елемената учешћу политике и укидање класних права или привилегија. Коначно, континуирано и трајно учешће људи у политици је, штавише, централни елемент кроз који се осигурава поштовање намера већине људи.

Република као облик владавине није увек била онаква какву је данас познајемо. Републикански Рим (509. п. Н. Е.) Ц. до 27 а. Ц.) несумњиво је један од најважнијих историјских момената републичког система. Међутим, у њему нису сви грађани имали приступ моћи због постојања класних привилегија и социјалне диференцијације.