Концепт у дефиницији АБЦ

Концепт отуђена користи се за означавање та особа која болује од а отуђење.
У основи, отуђење је врло типично психичко стање које може утицати на људе и састоји се од губитка разлог, било привремено, односно поремећај траје само неко време и тада особа успе да поврати своје ментално стање нормално. Или ако то не успе, то може бити трајно отуђење које ће заувек утицати на појединца.

Отуђену особу карактерише губитак идентитет, то значи да појединац потискује своје личност и тада ће постати кован ономе што спољни свет указује и предлаже. Неће деловати у складу са својим бићем, већ ће деловати на потпуно супротан начин као последица стања отуђености.

Узрока или ситуација може бити неколико који могу довести до отуђења особе. Генерално, када је појединац изложен многим и снажним притисцима, може пасти у стање ове врсте.
Економска ситуација, политике или друштвени у који је особа уроњена може довести до отуђења.

Овом концепту се приступа из различитих углова

социологија, религија и очигледно психологије, између осталих дисциплина, бавиле су се овом појавом.

У међувремену, Немачки филозоф Карл Марк Био је један од оних који су се највише бавили овом ситуацијом, ширећи је кроз своје радове и говоре.
Марк је тврдио да је приватно власништво примарни узрок отуђења које је претрпео најнижи и најпотлаченији друштвени слој друштва. Другим речима, постојање друштвених класа и та диференцијација коју сами по себи предлажу је оно што покреће отуђење код оних који се налазе у њеним најнижим ешалонима.
Марксов предлог за превазилажење овог стања био је прогон класа и њихова диференцијација.

Иако је уобичајено да се користи ова реч, важно је да нагласимо да постоје и други изрази који имају популарнију употребу, такав је случај луд, поремећен, суманут, неуравнотежен.

Супротно стање отуђености је стање уравнотежен, коју карактерише боравак у Равнотежа а доминирају разборитост и добар разум.

Теме у отуђеном