Концепт у дефиницији АБЦ

Цитоплазма је један од делова, основних елемената ћелија, који се налази између плазматске мембране и језгра, у еукариотским ћелијама и у ћелијама прокариоти који, пошто немају језгро, користе цитоплазму за смештај свог материјала генетски.

У основи, цитоплазма је одговорна за развој свих хемијских реакција живих бића и јесте коју воде изузетно чине јонизоване минералне супстанце и органске супстанце попут ензима И. беланчевина.

Његове релевантне функције су три: исхрана, јер су у њу уграђене оне супстанце које ће се касније трансформисати да би се ослободиле Енергија; складиште, брине о складиштењу одређених супстанци које ће се користити у будућности и важно је да су оне ту док чекају вашу потребу да их користите; и структурне, пошто је цитоплазма онај део који ћелији даје облик и који ће бити полазна тачка свих њених кретања.

Ако се детаљно посматра кроз микроскоп цениће се да је једна од његових карактеристичних карактеристика изглед зрнаста да се може похвалити и то због великог броја органела (ћелијских органа), рибосома, између осталог, које представља његова конформација. Рибосоми играју суштинску улогу у синтетизовању протеина.

Без сумње микроскоп био кључан за унапређивање знања о цитоплазми. Детаљна и прецизна физичка студија коју је овај апарат дозволио подразумева да изнесе на видело много знања о цитоплазми, оног које је назначено изнад презентација зрнаста, а с друге стране такође дозвољена одлучити његова вискозност и идентификација цитоскелета, који су структуре сличне длакама унутар цитоплазме и које се могу наћи у многим врстама ћелија.