Процеси приповедања: почетак сцене

Погодно је започети са нечим што побуђује интересовање читаоца, што га обавештава о наставку те сцене. Какву мистерију држи овај лик? Зашто толико патиш? Како ће се сукоб решити? Шта је био узрок трагедије? Шта значи ово непознато место?
Било која занимљива ствар служи као почетак сцене. Франз Кафка, у Метаморфози, нас учи да започнемо причу: „Када се једног јутра Грегорио Самса пробудио, након немирног сна, нашао се у свом кревету претворен у чудовишног инсекта. Лежао је на тврдој шкољци леђа и, подигавши мало главу, угледао је испупчен лик свог тамног, избразданог трбуха. закривљеним жуљевима, чија је истакнутост једва могла да подржи јорган, који се видно спремао да се одводи до Обично. Безброј ногу, страшно мршавих у поређењу са уобичајеном дебљином ногу, дало је очима спектакл недоследног дрхтања.
"Шта ми се догодило?"
Нисам сањао, не. Његова соба, права соба, иако претерано мала, појавила се као и обично између своја четири добро позната зида. Председавајући столом, на коме је био разбацан узорак крпица • —Самса је била путник из трговина - постојала је слика која је недавно изрезана из илустрованог часописа и стављена у прелеп оквир Златан. Ова слика представљала је даму која носи крзнену капу, умотану у крзнену боа, и шта. врло усправна, држала би на гледаоцу амнионски рукав, такође направљен од коже, у који је нестала цела подлактица. “(Уп. Допунска библиографија, Н? 29)

Све у горњем транскрипту читаоца чини радозналим и припрема га за следеће сцене.
Нудим још једно прикладно отварање сцене у књизи Едгар Алиан Пое "Тајанствена цигла":
„Извесно време касније догодио се инцидент који ме је наизменично испуњавао радошћу и ужасом, и из овог разлога ми се чинио дирљивији ужасно је што ниједна од опасности које сам изложио касније током дугих девет година, препуна толико изненађујућих догађаја као нечувено. Лежали смо на палуби, поред есра'е. расправљајући о могућности уласка у оставу, када сам окренуо поглед према Аугусту, који је био испред мене. Приметио сам да је одједном пребледео као мртвац и да су му усне дрхтале на јединствен и неразумљив начин. Прилично узнемирен, разговарао сам с њим, а он ми није одговорио, што ме навело на помисао да га је изненада напало зло. Тада сам приметио његове очи, необично светле и упрте у неки предмет иза себе. Окренуо сам главу и никада нећу заборавити неизрециву радост која је проникла цело моје биће видевши велику циглу која нам је долазила и која није била удаљена ни две миље. "{Уп. Додатна библиографија, В 44)