Пример наративне научне фантастике

А. приповедање научне фантастике То је читање или дијалог у којем особа прича причу, а ова прича мора бити изведена у смислу приче са науком која не постоји или у коју је тешко поверовати.

Иако су приче о научној фантастици често футуристичке или чаробњачке, данас се у многе научне фантастике могу претворити стварности, попут Дицка Трација, где су разговарали преко интерфона и комуницирали са његовим електронским сатом, у оној садашњој могућности постоји.

Прича о научној фантастици била би путовање Жила Верна на Месец.

Пример приповедања научне фантастике:

(Пренео Францисцо свом сину)

Сат баке и деке:

Деда којег сам толико волео наследио ми је прелепи стари сат, у почетку га нисам ценио, али временом сам почео да га ценим, прво ме је неко од браће почео учити изради сатова.

Оно што никада нису споменули је да је душа анђела била тамо, то је била душа анђела који је утихнуо, баш кад је мој деда умро. у железничкој несрећи, али анђео је имао моћ да врати време за минуту, управо минуту који је мом деди био потребан да преживи незгода.

Оно што нису рекли је да се деда заљубио у анђела пре него што је схватио да јесте, и зато је био заштићен, јер се случајно судбином заљубио у свог анђела чувара.

Овај анђео се звао Вероника и упознала ју је пре него што је напустила железничку станицу.

Рекла му је да не путује, јер је знала да не сме да путује, али није објаснила даље.

Инсистирао је да путује возом, али без обзира колико му је Вероника рекла не, стално је понављао да мора да иде у град.

Вероница се није повиновала анђеоским правилима и директно га упозорила да не путује, већ му је дозволила да је види.

Када се несрећа догодила, вратила се у прошлост и завезала појас, што јој је спасило живот.

Али наклоност коју су имали била је таква да су му дали дозволу да и даље брине о њему, али он ће изгубити своју бесмртност као анђео и носит ће исту коначну судбину.

Прихватила је без одлагања, али није могла да изгуби способност да врати време за минуту, па је одлучила да положи своју моћ у драгуљ који је био у сату.

Био је то украс, није припадао машинерији, али је увек имао другачији тон од свих осталих.

Једног дана сат је украден, али када је нападач видео боју камена, могао је видети душу анђела закључану тамо, и без објашњења је вратио.

Без обзира колико пута је украден или продат, увек им се вратио у руке, а кад је деда умро, бака ми је рекла:

Овај сат је заробио моју душу и данас ће се коначно ослободити.

За минут, опростила се од овог света, само минут након дедине смрти.

Сада је камен престао да блиста и његов прелепи тон је избледео, и из неког разлога мислим да бих требало да одложим овај сат у ковчег баке и деке, који су га купили дупло 10 година, мислим да су добро знали шта прошао би.