Концепт у дефиницији АБЦ

ДИН норме су технички стандарди за осигурање квалитет у индустријским и научним производима у Немачкој.

ДИН стандарди представљају прописе који делују на трговину, индустрију, науку и институције јавности у вези са развојем немачких производа. ДИН је скраћеница од „Деутсцхес Институт фур Нормунг“ или „Немачки институт за стандардизацију“, што је институција, са седиштем у Берлину и основаном 1917, који се бави немачком стандардизацијом. ДИН врши исте функције као и организми међународне као што је ИСО.

ДИН стандарди настоје да се подударају са такозваним „стањем науке“, гарантујући квалитет и сигурност на производња И. потрошња. Понекад регулација ДИН стандарда утиче на прописе других међународних тела за стандардизацију.

ДИН се може класификовати као „основни од општег типа“ (стандарди формата, врсте линија, обележавање и друго), "основни технички" (стандарди карактеристика механичких елемената и опреме), "материјали" (стандарди квалитета од материјали, ознака, својства, састав итд.), „димензије делова и механизама“ (стандарди облика, димензија, толеранције). Такође се могу класификовати према обиму примене, као што су „међународна“, „регионална“, „национална“ или „компанија“.

Ова правила су класификована различитим бројевима и регулишу све врсте аспеката економског и производног живота у Немачкој. На пример, правило ДИН 476 дефинише формате и величине папира који се морају званично усвојити.

Примена ДИН стандарда може се видети, на пример, у изради алата. Један случај је развој делова попут кључа, где ДИН регулише напоне, толеранције и више спецификација у вези са коначним производом.

Да је производ усклађен са ДИН стандардима, често је гаранција за купца и корисника истих самопоуздање, сигурност и квалитет.